Postoje tri problema koja se mogu javiti kod jetre, budući da su oni potpuno odvojeni i različiti, treba ih tretirati na različite načine. Jedan od njih se javlja kada je jetra, da kažemo, zagadjena. Znači, kada je inficirana, u njoj ima suviše toksina. Drugi problem je kada je jetra umorna, a tek treći kada je oštećena.
Jetru može da ošteti i dug i permanentan zamor ili duga toksiniranost. Medjutim, oštećenje se može javiti i ne samo mehaničkim, već i nekim trećim putem. Oštećenu jetru je potrebno regenerisati, umornu – odmoriti, a inficiranu (intoksiniranu) jetru treba očistiti.
Mora se imati u vidu da samo oboljenje žuči znači i oboljenje jetre. U slučaju obolele žuči, jetra će se, u najboljem slučaju, zamoriti. U zavisnosti od oboljenja žuči, jetra može da se bukvalno i direktno ošteti, pa čak i zagadi.
Ukoliko se javi zamorenost jetre, to se jednostavno može regulisati, uz pomoć dijete koja obuhvata namirnice koje u potpunosti poštedjuju jetru. Medjutim, kada je jetra oštećena, moraju se uzimati sastojci koji pomažu njenoj regeneraciji, kao što je džigerica, koja se može uzimati i u vidu praha. Trebalo bi uzimati džigericu mladih životinja, a najbolje praseću, budući da je svinjsko tkivo srodno ljudskom. To može biti i džigerica drugih životinja, recimo jagnjeća, sem živine (izuzetak su guske, patke i divlja živina). Živinsku džigericu treba izbegavati, zbog loše ishrane i opterećenosti raznim dodacima u ishrani, koji se primenjuju da bi životinje brže rasle i sazrevale.
Osim dijete za neutralizaciju i čišćenje jetre od toksina, treba primenjivati i odredjene lekovite biljke. U ishrani treba da bude puno tečnosti, dobrih čajeva (koji će direktno delovati u cilju neutralizacije toksina), čorba i supa. Na taj način se unosi dosta tečnosti, koja prolazi kroz organizam i omogućava izbacivanje štetnih materija.
Kod umorne jetre se, takodje, mora davati dosta tečnosti – blagih čajeva i «tankih» supica, zatim dosta vode, a što manje sadržaja za varenje.
Kada je potrebno regenerisati jetru, hrana treba da bude «jaka», da daje i masnoće, jer ako jetra radi ona je stimulisana da se regeneriše. Ona se, u tom slučaju, bori i ako ima od čega i ako ima hrane, ona će mnogo lakše i brže da se regeneriše, nego ako se primenjuje gladovanje.
Tek ukoliko je jetra inficirana, zagadjena, onda se može primenjivati Todoxin broj1, tečni i kapsule. Najmanja doza je 4 puta dnevno po jedna kapsula i supena kašika tečnog Todoxina1. Uz Todoxin, neophodno je preduzeti i sve propratne mere, u okviru Todoxinovog jedinstvenog, sveobuhvatnog pristupa u lečenju najtežih stečenih bolesti.
Zamorenost i oštećenost jetre, kada nema infekcije, mogu se otkloniti čistom dijetom, bez upotrebe medikamenata. Medjutim, ukoliko se radi o hepatitisu (A, B, C, D, E, F, GB) ili kanceru, mora se primeniti Todoxin broj 1 ili Todoxin broj2, uz stroge propratne mere.
Kod hepatitisa, jetru treba očistiti od infekcije uz preparate Todoxina broj1, čajeve i adekvatnu dijetu. Potrebno je, pre svega, odrediti čime je jetra inficirana, a veoma retko je potrebno uzimati i neki antibiotik. Primenu antibiotika treba vrlo pažljivo ograničiti i videti prvo kako će jetra da reaguje na propisani lek.
Kao posledica bakterijskih infekcija creva, neretko se javlja hepatitis, usled dejstva toksina koje luče bakterije. Neophodno je ispirati organizam od tih štetnih materija. Ovaj efekat se može postići pijenjem mineralnih voda, koje sadrže magnezijum, gvoždje, natrijum, kalijum. Pacijent bi trebalo da popije flašu mineralne vode dnevno, pri tom treba proveriti na etiketi na flaši koja voda sadrži veći procenat navedenih minerala. Izuzetno blagotvorno dejstvo ima i uzimanje kompota od suvih šljiva, najbolje onih iz kojih je prethodno izvadjena koštica:
Uveče je potrebno potopiti šljive bez koštice u hladnu vodu. Ukoliko su šljive sa košticom, treba ih prethodno raseći. Sutradan tu vodu baciti i pristaviti ih da se kuvaju u vodi 2 – 3 sata. Za to vreme, vodu treba menjati tri puta, ali se uvek zamenjuje vrućom vodom. Na ovaj način se dobijaju šljive bez kiseline i bez šećera. Treba ih uzimati na prazan stomak, pre jela, 10 – 20 komada, uvek podgrejane sa malo vode.
Ovaj recept je dobar kod umorne jetre od toksina koji dolaze iz creva, kod slabog apetita, za čišćenje krvi i uklanjanje rdjavog mirisa stolice. Sa suvim šljivama se mogu praviti i razna jela, one dobro idu naročito uz teža, jača mesa.
Kada je potrebno regenerisati oštećenu jetru, svakako, treba uzimati dosta belančevina. Bolesnik bi trebalo da uzima biološki kvalitetnu hranu, kao što je: mladi sir, surutka, povrće (ono sadrži malo belančevina, ali dosta neophodnih soli i celuloze koja je važna protiv truljenja u crevima i sadrži dosta biljnih šećera). Treba uzimati i, već pomenutu, džigericu, pretvorenu u prah, 5 puta po 0,5gr. u toku dana. Po želji se može uzimati i 150 – 200gr. izmiksane sveže džigerice začinjene peršunom u supi ili posoljenoj toploj vodi.
Usled nekih poremećaja u radu, jetra se može povećati ili, redje, smežurati. Ako se to dogodi, potrebno je uzimati kompot od suvih šljiva, po gore navedenom receptu. Takodje, poželjno je uzimati i sok od šargarepe 50 – 150 gr, pa i više, u toku dana.
Može se piti šira od groždja, razblažena ili blagi sirup od šećera. On se pravi tako što se ukuva 100gr. vode i 50 gr. šećera, dok se ne dobije 50gr. vode i 50 gr. šećera. Veoma korisno može biti i davanje infuzije šećera.
Šira je izuzetno dobra i mogle bi da je proizvode fabrike sokova. Jedan deo groždja, pre nego što od njega postane vino, može se pasterizovati i pakovati. Vinarije su, nažalost, odvojene od fabrika sokova. Sok od groždja koji se može naći na tržištu ne sadrži ništa od kvaliteta šire. Pravi sok od groždja i prevrela šira, čak i blago prevrela šira, koja je tek počela da «rezni», sve je to dobro za čišćenje celog organizma i jetre.
Nekad su se pila nakisela vina, posle masne i obilne hrane. Današnji čovek se, uglavnom, ne hrani tako, a da bi se poboljšala probavljivost nekih jela postoje drugi načini. Da bi se jaka jela, pogotovo pasulj, lakše varila može im se dodati kašika sirćeta. Isto tako, stavljamo limun na «jače» meso, ribu i pijemo vino. Svako prirodno vino je dobro, ako se pije kako treba. Prema tome, ako sirće nije štetno, nema razloga da nakiselo vino to bude. Sem toga, proizvodnja šire je manje komplikovana od proizvodnje vina. Za vino je potrebna odlična burad, znanje, ono treba da previre, dok je za širu dovoljno samo izmuljati groždje, pustiti da šira otiče, potom je pasterizovati i upakovati (u boce ili tetrapak) da stoji pasterizovana do sledeće berbe.
Dobro napravljena boza, pored B vitamina, ima i laganu kiselost, koja resorbuje toksine iz jetre. Dobar je i kvas, ali ne onaj koji se može kupiti u prodavnicama, već ga treba praviti kod kuće.
Sva sintetska pića (Koka-kola i sl.) su izuzetno štetna za jetru. Svako ko ima problema sa jetrom bi morao da izbegava sve što je veštački gazirano (mineralna voda je prirodno gazirana i može se uzimati), hemijski obradjivano i neretko kontaminirano.
Paradajz sadrži dosta kalijuma i drugih biološki vrednih sastojaka, treba ga što više uzimati u svim vidovima (salata, sok, čorba...).
Kravlje mleko je bogato magnezijumom (1,2g na 100 suvih delova). Mleko se lakše vari ako se prokuva i blago zašećeri. Kuvano belance, takodje, izuzetno blagotvorno deluje na sve stomačne tegobe.
Treba se na ovom mestu pozabaviti i jednom modom u kuvanju, koja se javila početkom 20-tog veka i traje i danas. Reč je o bacanju prve vode od kuvanja, pogotovo od pasulja, što je velika šteta i osiromašivanje u hranljivim sastojcima. Od škembića, na primer, domaćice bacaju čak 3 – 4 vode, a nije potrebno baciti ni jednu. Drugi slučaj je sa vodom od kuvanih suvih šljiva. Sa poslednjom vodi od njihovog kuvanja izbacuje se suvišni šećer i transformišući faktori koji deluju na putu od sirove do suve šljive se svode na minimum. Ovako pripremljene suve šljive manje iritiraju creva, pomažu varenje i pasažu (pokretanje) creva.
Jetra često biva dovedena do kolapsa. Uzrok može biti jedan preterani zamor, koji ima svoj konkretni razlog i baš taj razlog, na prvom mestu, treba lečiti. Lekar specijalista se, dakle, mora pozabaviti uzrokom kolapsa. Često se sumnja na uzimanje velikih količina alkohola, a po sredi može biti zamorenost celog organizma, nekoliko jačih stresova ili permanentni stres.
Od čajeva za jetru su najbolji čičak, cikorija, rastavić i maslačak. Sve biljke koje sadrže Todoxinovi preparati su blagotvorni za jetru.
Ananas je izuzetno lekovito voće, on čisti ceo organizam, samim tim bubrege, mokraćne puteve i jetru. Bogat je vodom (vodu iz voća ne smemo poistovećivati sa vodom za piće, budući da ona sadrži mnoge hranjive sastojke), a njegov voćni šećer daje snagu. Medjutim, to je biljka sa drugog podneblja i naši travari je, iz tog razloga, ne preporučuju.
U svakom slučaju treba uzimati što više svežeg i kuvanog voća. Meso, takodje, ne smemo ispustiti iz vida kada je jetra u pitanju. Kod oštećene jetre, meso je izvor belančevina visokog kvaliteta. Belančevine iz mesa nisu nešto što se mora nekako izvlačiti, koristiti, već su one nešto što daje sadržinu. Najbolje je da meso bude pečeno, znači da iz njega nisu izašli sokovi. Čorba sa mesom treba dugo da se kuva, da u nju udje što više sokova iz tog mesa.
Sve biljke koje preporučuju stari travari za lečenje jetre treba uzeti u obzir i praviti kombinacije za neke posebne slučajeve.
Ulje, uopšte, ima svojstvo da čisti, pere izuzetno blago i temeljno. Maslinovo ulje je najsadržajnije i najbolje, ali čak i ono od bundeve, suncokreta i razna druga ulja mogu delovati blagotvorno.
Može se koristiti i žuč teleta i krava u prahu, čak može da se rastvori, pa pomoću klizme da se unese, duboko da dopre sve do tankog creva.
Jetra, slezina i gušterača se leče sličnim ili istim preparatima, koji deluju na digestivni trakt u celini, bez obzira koji je organ direktno pogodjen bolešću. Svaki organ je deo jednog sistema i ako je on bolestan, ceo sistem oboljeva. Ukoliko neko, na primer, ima bolestan želudac, tom bolešću napadnuto je i ugroženo sve, do mokraćnih puteva. Obolela jetra stvara velike probleme u varenju hrane, a toksini iz jetre mogu da zagade i druge organe, sve je povezano. Nije dokazano na koji način se poremećaj rada jetre odražava na plućima i bronhijama, ali uzajamna povezanost svakako postoji.
Sva oboljenja jetre se, ustvari, leče istim lekovima, samo što ih ipak treba davati na različite načine i kombinovano sa različitim dijetama. I ne treba, ukoliko slučaj nije baš izuzetno težak, insistirati na nekoj konkretnoj dijeti, nego samo redukovati unošenje pojedinih namirnica na račun povećanog unosa nekih drugih. Bez obzira na to koje je oboljenje digestivnog trakta u pitanju, uvek je preporučljivo popiti jednu flašu kisele vode dnevno i da se vrsta mineralne vode menja, u zavisnosti od sadržaja magnezijuma, gvoždja, natrijuma, kalijuma, itd.
Interesantno je da kod hepatitisa, upale jetre, upale žučne kesice i žučnih puteva, kao i zastoja žuči, na kraju dolazi do promena na pankreasu, pa čak i nastanka kancera pankreasa. Sve je to normalno, budući da je pankreas jedan organ bez koga se može živeti i on je prvi na udaru, kada je ceo taj trakt opterećen. Pankreas prvi trpi kod upale jetre, na primer.
Zanimljiv je primer pacijentkinje koja je bila stara oko 50 godina i imala velike stomačne tegobe, sa krvarenjima. Nije išla u bolnicu, niti kod lekara i potpuno se izlečila. Pila je samo «Donat» kiselu vodu po 1 litar i pila carbo animalis (životinjski ugalj) , svaki dan. A uvela je i dijetu koju je uporno držala nekoliko godina; kuvala je karabatak i povrće, bez ikakve masnoće i jela samo tu supicu i dvopek. Povremeno je uzimala i ananas i izlečila se bez ikakvih medikamenata. Živela je preko 80 godina.
Srbi preko Drine sve do mora, kada ih obuzme tuga, učaure se i pate, «žderu» se sve dok ne unište crnu džigericu. Oni su u stalnom strahu od raseljavanja, iskorenjivanja, to je jednostavno takav mentalitet, koji je prisutan čak i kod visokoobrazovanih ljudi sa tih prostora. Ti ljudi su izuzetno vezani za svoje tlo, pretke, prošlost, istoriju porodice. Kada se nadju usamljeni i preseljeni u neku drugu sredinu, osećaju se izgubljeno i imaju, slabije ili jače, osećanje straha. Nekada nisu ni svesni tog straha, a nekada su veoma svesni da on postoji.
To je strah sličan onom kada neplivača bacite u vodu. Zbog toga se oni ili strašno skupe, kao kada je telo u strahu od povrede, njima se boji i duša i telo ili, u drugom slučaju, počnu da piju. Samo dok je pijan, straha nema i bez obzira kako mu je kada je pijan, najvažnije je da se ne boji. Čim je trezan, on je zabrinut, tužan i kada se napije, to prelazi u razdraganu tugu, ali tuga uvek ostaje u dnu duše.
Naravno organ koji je najosetljiviji, najdelikatniji, najviše podleže duši i njenoj patnji jeste, upravo, jetra. Ona je i organ koji se najviše oštećuje alkoholom. Jetra ne strada samo od alkohola, već i od razloga zbog koga čovek pije. Biti alkoholičar, to nije navika bez veze – Evo navukao sam se na alkohol i to je to! – iza nje uvek postoji neki veliki razlog, zbog koga se čovek «navlači» na alkohol. Ta patnja, ta tuga, taj strah ne mora da bude vidljiv, može da bude dobro kamufliran, sakriven i može biti krajnje banalan. Recimo, jedan običan ljudski strah od smrti koji je predimenzioniran, koji čovek ne priznaje. Strah od neuspeha, strah od gubitka porodice, strah od usamljenosti, strah od onoga što se od pojedinca očekuje u životu. Iza alkoholičara stoji uvek neki strah, koji se, zapravo, samo još više podstiče uzimanjem alkohola.
Kada se alkoholičar napije, «more mu je do kolena», a objektivno gledano, postoji osećanje manje vrednosti u odnosu na sredinu u kojoj je. To je jedna vrlo objektivna inferiornost, a ne samo subjektivna, koja je znatno češća. Osećanje potlačenosti, bezbroj razloga i rešenje je u tome da se nadje pravi razlog, da se on «iskopa». Taj razlog treba ili otkloniti ili ojačati dušu na trpljenje tog razloga. Medjutim, problem bosanske iskorenjenosti, na primer, vrlo teško može da se reši, jer čak i ako se raseljeno lice vrati na svoje tlo, on više nije ono što bio. Kad se vrati iz «belog»sveta posle, recimo, više godina provedenih na radu, Bosna je ne samo drugačija, nego je i on drugačiji – postaje tudjinac za komšije..
Moramo se pozabaviti i problemom hepatitisa. Pogotovo hepatitisa C, tzv. non-A, non-B. Kakva je to mešavina, hibrid ili se citoskelet jetrenih ćelija dekomponuje, pa se ti proteini ugradjuju u C-virus. Zanimljivo je i da je hepatitis B sličan hepatitisu D. Virus-D je otkriven 1994, a C-virus 1988 godine.
Može se pretpostaviti da je virus hepatitisa C, zapravo, virus običnog hepatitisa, koji se u konkretnom slučaju u samoj jetri transformiše u jedan mnogo opasniji virus. Za taj proces mora postojati podloga, koja je upravo u oštećenoj jetri narkomana ili alkoholičara ili, uopšte, u jetri koja je preopterećena. Na takvoj podlozi može da se desi transformacija samog virusa. Znači sam virus, A ili B, oboli u jetri i takav, bolestan, drugačiji i izmenjen, u jednom organizmu koji je već načet i ugrožen stvarno može da napravi haos.
Treba se prisetiti i slučaja od pre 50 godina, sa serumom vojnika koji je sadržao virus hepatitisa C, ali su ti mladi vojnici bili zdravi i on im nije mogao ništa, nije im ugrožavao zdravlje. Po ovome bi se moglo zaključiti da je virus hepatitisa C stariji od A i B. Očigledno je da postoji neki simbiotični jetreni virus ili čak blago patogeni virus, koji se transformiše u pomenutu «abecedu».
Ukoliko bi se celokupno stanovništvo podvrgnulo testiranju, bilo bi užasnih iznenadjenja šta ko sve u svom organizmu nosi, kakve viruse, gljivice, mikroorganizme.
Virus hepatitisa C je, verovatno, virus hepatitisa A ili B, koji je u jednom zdravom organizmu obezvredjen i pretvoren u virus hepatitisa C ili ojačan, u smislu patogenosti. Treba razlikovati ćelije kod zdrave i bolesne jetre, od kancera, droge, alkohola, neke upale, bilo kakve tuge, stresa, zračenja. Sve to koriste virusi jetre da bi se transformisali, jer koriste proteine - aktin, miozin i druge, neskeletne, proteine za svoje potrebe. Virus ih na ovaj način «pojede», upotrebi za sebe.
A šta je drugo upotreba za sebe, nego gradja i hrana, uz pomoć enzima. Virus hepatitisa C ih iskoristi. A, naravno, organizmi koji «jedu» ovo ili ono se malo medjusobno razlikuju (koksaki virus upotrebljava proteine srčanih mišićnih vlakana) i u suštini su svi isti.
Možemo, čak, uzeti u obzir i tu mogućnost da su virusi kao krajnje nesavršeni i, u isto vreme, krajnje savršeni organizmi potpuno jednaki u svojoj suštini i da se oni, tek zahvaljujući sredini u kojoj se nalaze, transformišu koristeći okolna tkiva domaćina i, naravno, onda izgledaju drugačije.
Ukoliko se prenesu sa organizma na organizam, recimo jedan koksaki virus, velika je verovatnoća da neće preživeti, ako ne dospeju na isto mesto u kome su živeli kod prvog domaćina. Ako koksaki virus dospe u creva, najveći deo će, jednostavno, da propadne. Jedan broj virusa će se možda adaptirati na život u crevima, a ukoliko uspe da stigne do srca – eto ga opet na pravom mestu.
Poznato je da se hepatitis D leči vakcinom protiv hepatitisa B, što samo dokazuje da je u pitanju jedan isti virus. Vakcine, zapravo, samo umnožavaju oblike virusa hepatitisa. Što više vakcina protiv hepatitisa čovek primi, to će imati više njihovih oblika, jer se virusi koje ima u sebi transformišu.
Ako je to, recimo, vakcina protiv hepatitisa B, svaki virus koji bude mogao transformisaće se u C, D, E, F, G, H, pa do X. To je bežanje od smrti, to je varanje vakcine. Da nije nijedna vakcina izmišljena, verovatno bismo ostali na hepatitisu A.
Moramo uzeti u obzir, što je vrlo teško jednom «superiornom» čoveku, da su virusi živa bića i da imaju kolektivnu svest i razum, ne svaki virus posebno, već je to kolektivni razum. To se može uporediti sa jednom vojskom koja nema pojma šta radi, deluje po komandi nekog vrhovnog komandanta i radi tačno odredjene stvari, isključivo po njegovom naredjenju. Ti vojnici nisu u stanju da urade ništa drugo, osim da slušaju. Kada im se naredi da pucaju, oni to rade neznajući zašto ili ako znaju razlog, onda je to obično kolateralna šteta ili nešto slično. Oslobodjeni su, ustvari, svake odgovornosti.
Ljudi imaju i ličnu i kolektivnu svest, za razliku od mikroorganizama. Svaki čovek, ma koliko bio pametan, razuman, superioran, bez problema podlegne kolektivnoj histeriji, impulsima ili reakcijama. Može posle, «kad prodje voz», da bude svestan da je bio deo velikog kolektiva, da je bio mrvica, ali to je tako.
|
|
