Mitohondrijalna bolest se može shvatiti kao jedna neurološka reakcija organizma na ono što mu je prirodno dato, što bi trebalo da se odvija. Prosto postoji jedan vid duboke inhibicije, jedan grč celog organizma, usled koga dolazi i do zastoja u njegovom rastu. Javljaju se mnoge bolesti, koje obično pogadjaju osobe u odmaklim godinama, kada prirodno dolazi do svojevrsnog grča organizma. Treba, s toga, sprovesti jednu temeljnu relaksaciju svake ćelije, kosti, mišića, nerva... Osim tečnog i kapsuliranog Todoxina1 (uputstvo za primenu i doziranje se može dobiti u apoteci Todoxin), u koji se dodaju prirodni (potpuno neškodljivi) biljni hormoni i potencijal rasta, može se unositi i mala količina nedovoljno zrelih plodova dženerike (piskavaca) i kajsija, u proleće. Treba unositi i dosta dobre, jake i izbalansirane hrane. Poželjno je spremati recept sa ljuskom od jajeta i uzimati uz to riblje ulje (recept se može dobiti u apoteci Todoxin), koji se može spremiti uveče i koristiti već sutra ujutru, a posle se, umesto ovog recepta, može napraviti Ajer-konjak, koji se može koristiti posle 7 dana od dana pripremanja. Oba ova recepta su veoma značajna za obnavljanje zaliha kalcijuma u organizmu.
Budući da se ova bolest javlja na relaciji odnosa kiseonika i azot monoksida (NO), kao posledica nekog poremećaja u ćelijskoj simbiozi i deobi ćelije, neophodno je da svaka ćelija, organ, a i organizam u celini dobije odgovarajuću kompenzaciju za nastalo oštećenje. Todoxin je razvio sopstveni pristup normalizovanju funkcija na ćelijskom nivou, ali svakako treba razmotriti i zvanični pristup mitohondrijalnoj bolesti.
Kirns-Sajrov sindrom (Kearns-Sayre Sindrom – KSS), kako se još mitohondrijalna bolest naziva, se karakteriše trijadom karakteristika koje uključuju: 1) početak kod osoba mladjih od 20 godina; 2) hronična, progresivna eksterna oftamoplegija (paraliza mišića oka); i 3) pigmentarna degeneracija retine (mrežnjače). Dodatno, KSS može uključivati poremećaj u radu srca, cerebralnu ataksiju (nemogućnost koordinacije rada mišića) i povišene nivoe cerebrospinalnih fluida (CSF) (viši od 100 mg / dL).
Dodatne karakteristike povezane sa KSS mogu uključivati miopatiju (kratkovidost), distoniju (poremećaj mišićnog tonusa), endokrine abnormalnosti (npr. dijabetes, retardacija rasta / niski stas, hipoparatiroidizam), bilateralnu senzorineuralnu gluvoću, demenciju, katarakte i proksimalnu renalnu (bubrežnu) tubularnu acidozu (kiselost). Znači, KSS može pogoditi mnoge sisteme organa.
KSS se dešava sekundarno po deleciji (brisanju) mitohondrijalne DNK (mtDNK) koja uzrokuje partikularni fenotip. Mitohondrijalna DNK se razlikuje od nuklearne DNK na nekoliko načina. 16.5 kilobaza (kb) mitohondrijalni genom je cirkularan. Genom sadrži 13 strukturnih peptida za enkodiranje gena, od kojih su svi komponente kompleksa respiratornih lanaca i on sadrži transportnu RNK za enkodiranje gena i mitohondrijalnu ribozomalnu RNK.
Nasledjene abnormalnosti mtDNK pokazuju maternalno nasledjivanje (nasledjivanje sa majčine strane), zato što tokom formiranja zigota, sve mitohondrije dolaze iz ovuma (jajne ćelije). Dodatno, svaka ćelija sadrži stotine mitohondrija.
Kod odredjenih bolesti, uključujući KSS, mtDNK pokazuje heteroplazmiju, mešavinu divljeg tipa i mutantne mtDNK unutar jedne ćelije. Odnos mutirane DNK prema DNK divljeg tipa postaje važan u odredjivanju fenotipa kod mitohondrijalnog poremećaja. mtDNK nastavlja da se replikuje, čak i u nedeljivoj ćeliji, što može dovesti do toga da se mutirane forme akumulišu u nedeljivim tkivima. Kao rezultat opšte umešanosti u mitohondrijalni poremećaj, relativna stopa replikovanja mutantne i nemutantne mtDNK, takodje, može biti važan faktor u patogenezi mitohondrijalnih poremećaja. Mutirana DNK počinje da se primarno akumuliše u nedeljivim tkivima. Nisu svi geni potrebni za funkcionisanje mitohondrija nadjeni unutar mtDNK, neki se nalaze unutar nuklearne DNK.
Pošto mitohondrijalni poremećaji pogadjaju funkcije respiratornog lanca, može se očekivati da poremećaj najviše utiče na ćelije ili sisteme organa sa najvišim energetskim zahtevima (npr. mozak, skeletne i kardijalne mišiće, senzorske (čulne) organe, bubrege).
Pituitarne žlezde pacijenata sa KSS su osetljiva na gonadotropin-oslobadjajuće hormone (GnRH), odatle se defekt u pituitarno-gonadalnoj osi dešava na nivou hipotalamusa. Spongioformne promene, vidjene na mozgu, mogu, prema nekim hipotezama, biti odgovorne za nizak rast obolelih od KSS. Sundjeraste degenerativne promene se dešavaju i u sivoj i u beloj masi mozga. Većina promena u beloj masi se dešava u cerebrumu i cerebelumu; većina promena u sivoj masi se dešava u moždanom stablu. Neuronalni gubitak je evidentan u moždanom stablu i cerebelumu, sa demijelinacijom. Depoziti kalcijuma se akumulišu u globusu palidusu i talamusu.
Histološke studije srca pokazuju abnormalnosti kondukcionog sistema. Velike mitohondrije sa abnormalnim strukturama se razvijaju i u skeletnim i u srčanim mišićima.
Nalazi mišićne biopsije mogu pokazati čupava crvena vlakna (RRF), korišćenjem modifikovanog Gomori 1-step trihrom kolora. Čupava crvena vlakna imaju abnormalne agregate mitohondrija koje su subsarkolemalne. Rezultati mišićne histohemije otkrivaju deficijenciju citohrom C-oksidaze u ovim ćelijama. Medjutim, RRF su posmatrana u nalazima mišićnih biopsija i kod drugih mitohondrijalnih poremećaja.
Simptomi KSS-a:
- Mišićna slabost
? Hronično i progresivno smanjenje pokretljivosti očiju i ptoze (spuštenost očnog kapka)
? Disfagija (otežano gutanje)
? Slabost skeletnih mišića
- Disfunkcije centralnog nervnog sistema:
? Ataksija (nemogućnost koordinacije rada mišića)
? Demencija (nemogućnost pamćenja), encefalopatija (degenerativno oboljenje mozga) ili oboje
? Gluvoća
? Noćno slepilo
- Kardijalna bolest – sinkopa
- Simtpomi endokrine disfunkcije (poremećaj u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem)
Fizički simptomi kod pacijenata sa KSS:
- Mišićna slabost
? Ptoze (propadanje mišićnih funkcija)
? Eksterna oftamoplegija (paraliza mišića oka)
? Smanjena snaga skeletnih mišića
- Disfunkcije centralnog nervnog sistema
? Retinitis pigmentoza (pigmentarna degeneracija mrežnjače)
? Cerebralna ataksija (nemogućnost koordinacije rada mišića)
? Smanjena viša mentalna funkcija
? Katarakte
- Kardijalno
? Bradikardija (usporen rad srca)
? Kongestivni kardijalni otkaz (usporeno snabdevanje srca krvlju)
- Endokrino
? Niski rast (38% pogodjenih pacijenata)
? Hipogonadizam (zastoj u seksualnom razvoju i javljanju sekundarnih polnih odlika) (20% pogodjenih pacijenata)
? Smanjen metabolizam kalcijuma (hipokalcijemija)
Fizikalna terapija kod mitohondrijalne bolesti
Vežbe, masaža, i fizioterapija jesu dragoceni. Pomoću njih, organizam treba da se, koliko je moguće, odupre posledicama. Svakako, treba da bude jasno da se njima ne leči uzrok.
Održavanje tela aktivnim kretanjem (vežbe, pešačenje i sl.) je neophodan sastavni deo svakodnevne nege tela, bez koga nema pravog zdravlja i radne sposobnosti. Mnogo puta se bolest koristi kao izgovor za fizičku neaktivnost. Iz tog razloga se i javljaju atrofije mišića. Lekovita gimnastika (gimnastika za bolesne), samim svojim nazivom, upućuje na način lečenja bolesnika izvodjenjem različitih pokreta, koje može naučiti i sam bolesnik. Gimnastika za bolesne daleko premašuje pravu gimnastiku i obično se sprovodi uz druge načine lečenja (masaža, postupke primene toplote i svetlosti, medicinske kupke i dr.). Počinje sa 1 – 2 minuta vežbanja, sa postepenim produžavanjem do 30 minuta. Vežbanje može da se protegne i na ceo dan (vežbe se rade u intervalima od 2, 3, 5 minuta sa pauzama)
Vežbe treba da budu blage, ne preterano zahtevne. Treba polako početi sa jednom, pa uvesti postepeno i drugu i više vežbi, da se telo osposobi. To može da bude, na primer, jedna vrlo prilagodjena joga, koja ne zamara ili bilo koja druga vrsta vežbi adaptiranih prema fizičkom stanju pacijenta. Cilj može da bude, recimo, da obolela osoba može da kolenom dotakne čelo, ali je, za početak, dovoljno samo da podigne glavu i malo skupi nogu, odnosno samo da napravi pokušaj u tom pravcu. Posle 30, 50 dana, pola godine ili godinu dana, nevažno, bolesnik će postići cilj. Ne treba raditi vežbe koje «kvare» organizam, a koje su u velikoj meri zastupljene u savremenom evropskom sportu i rekreaciji, budući da one kasnije dovode do mnogih bolnih komplikacija.
Gimnastika za bolesne ima vrlo važnu ulogu i u sprečavanju bolesti i borbi protiv njih, a neophodna je i u rehabilitaciji i ponovnom uključivanju obolelih u rad i društvo. Njena svrha je da obuhvati čoveka u celini.
Obloge su neizostavan deo kućnog lečenja. Njihovo najvažnije dejstvo je podsticanje aktivnosti kože. Na taj način, one deluju na ekonomizaciju potrošnje telesne toplote, na cirkulaciju i nervni sistem. Pomoću obloga se može poboljšati izlučivanje štetnih materija. Zbog brojnih uzajamnih veza izmedju kože i celog organizma, obloga deluje ne samo lokalno, već utiče i na čitav niz funkcija u organizmu. Posebno treba skrenuti pažnju i na izuzetno analgetsko (protiv bolova) delovanje obloga. One se stavljaju na kolena i na gležnjeve ili na laktove i na šake, odnosno, na ona mesta gde se nalaze zglobovi, gde su sakupljeni spletovi nerava i krvnih sudova.
Obloge od mekinja su neverovatno dobre. Poparene mekinje, kao obloge, stavljaju se vruće na grudi, čak i na kičmu i drže dok se ne ohlade. Za vreme dok obloga stoji, bolesnik mora da bude dobro utopljen i pokriven sa nekoliko pokrivača. Ponoviti 2 puta dnevno. Ovo će delovati blagotvorno umirujuće.
Obloge se mogu praviti i od parafina i kašastog Todoxina. Parafinska masa se rastopi, zagreje, pomeša sa malo kaše preparata, stavi na gazu, privije, a preko se stavi plastična folija. Treba da bude toplo koliko čovek može da podnese. Počinje se od stopala i šaka. Uz utopljavanje, ovu oblogu držati dok se ne ohladi. Ovo bi trebalo da poboljša cirkulaciju i pomogne oživljavanje perifernih nerava.
Te bi obloge trebalo držati pod blagim grejanjem (pomoću termofora, električnog jastučeta i sl.), bar po 30 minuta, ali ne duže od 3 – 4 sata, da se tkivo ne bi zamorilo. Posle ovih obloga te zglobove valjalo bi blago premasirati. Posle ove masaže i celog tretmana, trebalo bi raditi blagu gimnastiku obolelih ekstremiteta.
Posle prvih poboljšanja, ovakve obloge postepeno povećavati i stavljati na potkolenicu, podlakticu i dalje.
Pojmom masaža se označava se označava lokalno delovanje na kožu, mišiće, vezivno tkivo, krvne sudove i nerve. Masaža istovremeno deluje na gotovo sve organe i sisteme organa. Uspostavljajući normalni tonus tkiva i poboljšavajući cirkulaciju krvi i limfe, deluje na poboljšanje opšteg psihofizičkog stanja pojedinca.
Kada se masaža primenjuje kao pomoćno sredstvo u terapiji mitohondrijalne bolesti, potrebno je za ekstremitete izabrati nekoliko elemenata prema obliku i stadijumu bolesti. Prva grupa podstiče krvotok, oživljava i izaziva reakciju, druga grupa svojim sastojcima hrani i regeneriše, a treća grupa provodi te elemente prema tkivu, znači služi za restauraciju i treba da bude na bazi masnoća i alkohola, kao i snažnih i ljutih biljaka (slačice, crnog luka i sl.). Sastojke masti za masažu odredjuje stručna služba apoteke Todoxin, budući da pristup treba prilagoditi pojedinačnom stanju obolele osobe.
Masiranje treba da ide postepeno, u blagim polukrugovima, od zdravog tkiva prema obolelom tkivu, sve dublje i dublje. Isto tako i obloge treba da se stavljaju najbliže zdravom mestu.
Treba, znači, da se revitalizuje ono što je poslednje odumrlo, jer je uvek onaj deo tkiva koji je najbliži zdravom mestu još uvek koliko-toliko živ. Ako je, skleroza (slično kao u slučaju multiple skleroze), obuzela veliki deo ekstremiteta, recimo celu nogu, onda treba svakodnevno, bar 2 puta, da se masira ceo ekstremitet.
Ako je bolest suviše odmakla, a pacijent ne može sam da pomera ni ruke ni noge, treba da mu se pomogne i da se svaki zglob razgiba, ne duže od 2 – 3 minuta. Ne sme biti premaranja! Svaki put kada se masiraju ekstremiteti, izmasirati istom tom mašću vratne pršljenove i deo kičme blizu lopatice, pa masažu preneti i na lopatice, prema ramenu i rukama. To je deo koji treba dobro da se izmasira, a što je bolest više uznapredovala, to masaža treba da bude blaža. Ukoliko nisu zahvaćeni celi ekstremiteti, oboleli deo treba da se temeljno masira, 2 puta dnevno.
Isto tako, treba masirati i karlični deo kičme, onaj deo gde se završava rep i odakle polaze karlične kosti. Vrlo energično, ali ne suviše snažno, masirati u polukrug, kao kada se pliva. Znači, u blagom polukrugu prema glavi (kada je bolesnik na ledjima) ili prema grudima (ako je okrenut potrbuške), u lakim krugovima, kao kad se pliva, trebalo bi da se masira kičma, karlični deo kičme i vratni deo kičme sa lopaticama, prvo ka glavi, a onda obratno.
Ruke i noge masirati pažljivo (početi od zglobova), razgibati svaki zglob, pa prste, celu ruku, onda od šake prema laktu, pa u obrnutom pravcu. Tako isto masirati i stopalo. Svaka koščica i tetiva, svaki mišić mora biti dotaknut i oživljen.
Mast može biti na bazi ribljeg ulja ili lekobaze (krema), ali najbolje je maslinovo ulje.
Masaža treba da oživi svaki mišić, da omogući resorpciju masti i njenih sastojaka, da poboljša cirkulaciju i aktivira nerve. Mast je blaga i daje osećaj toplote.
Sunčanje ujutru i uveče, kad sunce nije jako, može da bude blagotvorno. Dobro je i kretanje, najpre umereno, a kasnije, ako može, i pojačano. Tonus mišića treba da se održava, jer to je jedno teranje centara u mozgu da prihvataju kretanje kao nešto normalno.
Primena kupki podstiče sve životne snage organizma, čak i kada je delovanje prividno usmereno na odredjeni organ ili sistem organa. Njihova svrha je da stimulišu organizam da reaguje na odredjeni način, bez obzira da li se radi o pojedinačnom postupku ili sistemu postupaka. Kupkama se mogu rastopiti i razložiti štetne materije iz krvi, izlučiti razložene i rastopljene materije, opet uspostaviti pravilna cirkulacija tako očišćene krv, ojačati oslabljeni organizam i u njemu razviti nova sposobnost delovanja.
Najbolje bi bilo, ukoliko je moguće, praviti kupke celog tela, da se bolesnik jednom dnevno okupa u vodi koja je zagrejana na temperaturu tela. U tu vodu se dodaje malo ekstrakta zove.
Ekstrakt zove se pravi samo od cveta zove. U zavisnosti od toga koliko je ekstrakta potrebno, u staklenu posudu sa dobrim zatvaračem se stavi 1/3 cvetova zove, a ostatak (2/3) se nalije alkoholom. Posuda se zatvori i ostavi da, na svetlom mestu, odstoji 3 nedelje. Posle toga, tečnost se procedi i čuva u dobro zatvorenoj staklenoj boci.
Kada je sezona zove, umesto ekstrakta, u kadu se ubaci nekoliko cvetova zove, popari se vrelom vodom, a onda se dolije ostatak vode koliko je potrebno za kupanje i odgovarajuću temperaturu.
Izuzetno je delotvorna i kupka sa malo morske soli i zelenim, svežim, a zimi može i sušenim, bosiljkom, kamilicom i korom od limuna. U toj mlakoj kupki, treba ležati oko 20 minuta. U kupku bi bilo dobro dodavati i malo koprive (zbog kalcijuma), bez straha od pečenja, kao i raznog cveća, jer njegov miris osnažuje organizam. Posle kupanja bi bilo najbolje ne brisati se, već se uviti u veliki peškir, dobro utopliti i tako prespavati.
Inhalacije biljkama (bosiljak, kamilica, nana) deluju i stimulativno i relaksirajuće na ceo organizam. Todoxinov recept za inhalaciju se sastoji u tome da se koristi sveže bilje, a ne čajevi, kako mnogi pogrešno preporučuju. Kada se biljka potopi i popari, ona čak menja i svoj miris, a sva lekovita ulja brzo ispare. Medjutim, kada se bilje stavi u cediljku (npr. za supu) i postavi iznad lonca sa proključalom vodom, isparavanje se odvija sporo i neprekidno. Osoba koja inhalira treba da pokrije glavu nekom tkaninom (peškirom), glavu spusti što bliže cediljki i da udiše isparenja po 10 – 15 minuta (dok je voda vruća). Inhalacija omogućava da se sastojci neophodni za oporavak organizma unesu i kroz pluća, koja su, kod većine bolesnika od KSS-a, u prilično lošem stanju. Sem toga, ona čisti sistem organa za disanje od raznih mikroorganizama i mikoplazmi, koje svojim toksinima deluju, putem krvi, pogubno na ceo organizam.
Treba pokušati sve, uostalom i roditeljima treba dati nadu. Prosto je neverovatno šta sve majka može da uradi čistim zračenjem ljubavi, pogotovo ako ima šta da radi, kada joj se, na primer, kaže da vežba se detetom svaki dan. Ona ne samo da će raditi to, već emitovati svoju ljubav i veru da će ta vežba da pomogne u dete.
|
|
