Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi stvor uzima iz prirode ono što mu je Bog odredio i hrani se tim onako kako ga nalazi u prirodi. Da bi opstale, hrane se i biljke i životinje. Jedino čovek nije zadovoljan onim što nađe u prirodi, već tu hranu prerađuje i obrađuje na bezbroj maštovitih načina i koristi ju ne samo za održavanje života, već i za uživanje. U tu svrhu napisano je mnogo kuvara, manje ili više dobrih, korisnih ili nekorisnih. Ipak, ovaj se u nečemu razlikuje od ostalih.

Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi i svog neprijatelja. Hrana mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti - ne samo za održavanje života, već i za ubrzavanje dolaska smrti! Uzrok tome češće je neznanje, a ne toliko halapljivost. Čovek, za razliku od životinja i bez obzira na sva naučna saznanja o ishrani, najčešće odabira one hranljive materije koje su manje korisne za poboljšanje kvaliteta života. Događa se i da čovek, ukoliko uspe da izdvoji neke prirodne sastojke sa blagotvornim dejstvom, uspešno poništi njihovu delotvornost, bilo nepravilnom primenom ili u nameri da poboljša utisak koji hrana izaziva (miris, boju, izgled ...), pa dodaje veštačka sredstva za ulepšavanje.