 Od lekara danas zavisi mnogo toga, čak i više
nego od lekova ili sprava. Jedna od glavnih potvrda profesionalnosti
lekara nije sposobnost rukovanja računarima i uređajima te
poznavanje naučnih termina (iako je to, razume se, neophodno), već
umeće da sebe podredi dobrobiti bolesnika, da bude milosrdan i
samopregoran.
Sve manje se ima na umu da je zdravlje celina telesnog, duhovnog i
duševnog zdravlja. Da bi se čovek izlečio, mora da se zna kakva mu
je duša i kakav mu je duh. Dobro duhovno zdravlje održava duševno, a
ono je, opet, odgovorno za oko devedeset odsto bolesti. Pogledajmo
samo koliko se ljudi poziva na stres kao uzrok bolesti. Kad bi znali
koliko je malo potrebno da budu otporniji na stres!
Trka za novim i tuđim odbija čoveka od starog, proverenog, i onog
svog, predanjskog. Vratimo se pravoslavlju, svojoj veri, i svojim
korenima. Ta vera nije pradedovska, već mnogo starija i od pradedova
i države. Nije za nas bolje nešto strano od nečeg našeg. Budimo ono
što zaista jesmo! Budimo pravoslavni Srbi koje čuva Beli Anđeo i za
koje radi "Windows 2000". Upoznajmo sebe, jer onaj ko ne zna odakle
je - neće znati ni kuda ide. Zalutaće, tumaraće, razbiće se, padaće,
zastraniće i razboleće se.
Pristup koji nudi ova knjiga obuhvata više pravaca, budući da ni
bolest nije ograničena samo na jedan organ, već deluje na celog
čoveka. Bolest je iskušenje koje dolazi po Božjem promislu i koje
čovek treba da savlada. Za to je potreban prvo zdrav i jak duh, koji
onda digne i dušu i telo, dune u trubu za uzbunu i krene u boj za
zdravlje.
Preporučuju se prirodna sredstva, proverena i ispitana na izuzetno
uglednim ustanovama u svetu, promena načina življenja i prelazak na
hranu koja je prikladna ovdašnjem čoveku - pravoslavni post, recepti
za preparate koje sami pravite i briga o zdravlju duše i duha. Lako
je zboriti, teško je tvoriti, ali kada je zdravlje u pitanju nema
mnogo dvoumljenja.
Ovo nije suprotstavljanje klasičnoj medicini i idenje uz nos nauci.
Reč je o primeni znanja tradicionalne medicine kao izuzetno
delotvorne u borbi protiv nekih najzastupljenijih bolesti. Iza onoga
što se ovde nudi stoje vekovno iskustvo, poznavanje medicine,
prirodnih nauka, najnovijih zbivanja u svetskoj naučnoj javnosti,
savremena proizvodnja, mnoge provere, čisto srce i dobra volja.
Stoji čovek koji gleda čoveka, a ne slučaja.
Ne treba niko od lekara da se stidi da prizna da mnoga prirodna
sredstva rade bolje nego veštačka i da su im neželjena dejstva skoro
zanemarljiva. Nije sramota ne znati, već ne želeti da se nauči. Uz
to, prirodna su sredstva i mnogo jeftinija, samo što to nije baš
mnogo zgodno. Najbolja zarada u svetu dobija se od profesionalnog
sporta, a na drugom mestu su proizvodnja i prodaja lekova.
Tražimo lek tamo gde živimo! Oko nas su biljke, pčele, priroda koja
ovde još uvek nije toliko pokvarena kao drugde. U nama je snaga duha
i duše. Sve to su Božja dela. Ako ih spojimo i slušamo, ako živimo u
skladu sa njima, onda će bolest teže doći, a kada dođe - lakše će
otići. Kažu za nekoga da nije čitav. Odlično rečeno! Samo čitav -
telesno, duševno i duhovno zdrav i spojen - čovek može da se
suprotstavi bolesti i tegobama.
Ne govori se ovde samo o tome kako lečiti, već i kako sprečiti.
Želja je bila da svako nađe barem nešto što će mu pomoći da se
sačuva ili da se izbavi. Ako se to zgodi sa makar jednim čovekom,
zadatak ove knjige i želja njenog sačinitelja biće ispunjeni. Sa
punom odgovornošću stojim iza svake reči napisane ovde. Nekome će
neki redovi izgledati iznenađujuće i nemogućno, ali ne zaboravite da
su ljudi koje danas slavimo kao putovođe u medicini bili u svoje
vreme smatrani najblaže rečeno neobičnima. Znajući sve to i želeći
da pomognem Srbiji - zemlji i narodu među šljivama, velikoj tajni sa
šajkačom i bejzbol-kapom, opancima i vazdušnim đonom, tkanicom i
duksom, dvojnicama i MP3, čuturom i đusom, zastrugom i rosfrajem,
mišem u vajatu i pred tastaturom, dunjom na ormaru i na računaru -
napisao sam ovu knjigu. Prihvatam sve zbunjene poglede i podignute
obrve, šaputanja da sam čudan, možda i zaludan. Svoj sam razboj ovde
izatkao, a tebi, Srbijo, neka je sa srećom!
|
|
